BOLESTI SRCA U JUŽNOM BANATU: Svakog dana dve do tri osobe obole, a svakog drugog jedna osoba umre

BOLESTI SRCA U JUŽNOM BANATU: Svakog dana dve do tri osobe obole, a svakog drugog jedna osoba umre

Autor :  Sep 29, 2017

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u južnom Banatu, posmatrajući poslednjih pet godina.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnom Banatu svake godine akutni koronarni sindrom (infarkta miokarda ili nestabilne angine pektoris) se registruje kod oko 860 osoba (780-970). Od ukupnog broja obolelih infarkt miokarda je dijagnostikovan kod oko 93%, a  nestabilna angina pektoris kod 7% prijavljenih slučajeva akutnog koronarnog sindroma (AKS). 

Od AKS u Južnobanatskom okrugu godišnje umre oko 170  osoba i to uglavnom od infarkta miokarda – 98,6%  a 1,4% od nestabilne angine pektoris.

Od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene. Infarkt se najčešće registruje kod muškaraca posle 55, a kod žena posle 60 i 65 godine života.

Nažalost, sve je više mladih, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. Posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, infarkt miokarda je dijagnostikovan već u uzrastu između 20-35 godine života.

Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 i kod žena posle 70 godine života, međutim registruje se već u uzrastu od 35-45 god. 

Ohrabruje činjenica da je poslednjih godina zabeležen pad broja umrlih što se može objasniti savremenim metodama lečenja i ranijem dolasku u bolnicu (prvi sat od nastanka simptoma – „zlatni sat“).

S obzirom na to da u Južnobanatskom okrugu svakoga dana 2-3 osobe obole, a svakog drugog dana jedna osoba umre od infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris, od izuzetnog je značaja delovanje na faktore rizika odgovornih za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, usvajanje zdravih stilova života, kao i edukacija stanovništva kako da prepoznaju znake i simptome srčanog i moždanog udara, kako bi se što pre javili zdravstvenom sistemu.

Većina faktora rizika za kardiovaskularne bolesti se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Neka svaki izbor bude za zdravo, jako srce.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2015. godine u Srbiji umrlo je 54.376 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 52,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Bolesti srca i krvnih sudova mogu da se jave i pre rođenja, a rizik raste tokom detinjstva usvajanjem loših životnih navika, kao što su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i izloženost duvanskom dimu.

Opština Alibunar i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Decembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31