Nedimović: Više novca nego lane

Nedimović: Više novca nego lane

Autor :  Okt 31, 2017

Ministar je naveo da država čini sve da zaštiti domaćeg proizvođača i istakao da će u nailazećoj sezoni slava biti pojačane kontrole da bi na slavskim trpezama sve bilo zdravo i kvalitetno.

Šta nas novo očekuje kada je reč o sektoru koji vi vodite?

- Ono što je najvažnije jeste da će srpska poljoprivreda dogodine dobiti deset odsto više novca nego ove i da će on stići iz IPARD fonda. Prvi put ćemo povući 40 miliona evra evropskih para, koji će ići direktno u ruke poljoprivrednika, a ne u institucije.

Kako će ljudi moći da dođu do para?

- U decembru će biti prvi poziv za traktore i mehanizaciju, a u martu za izgradnju objekata za skladištenje prerađivačke industrije.

Bezbedna hrana na pijacama

- Uvodimo poseban pravilnik koji će važiti od sledeće godine i koji se odnosi na tradicionalne proizvođače i prerađivače mesa i mleka, da oni mogu svoju robu da iznose na lokalne pijace, a da zadovoljavaju bezbednosni aspket. Pomoći ćemo im i finansijski da mogu da nabavljaju opremu i da šire svoje prerađivačke kapacitete.

Na šta se ljudi najviše žele, koji su njihovi zahtevi?

- Ljudi se uglavnom žale na to da imaju manje prinose i da ne mogu da izvezu svoju robu zato što je ogroman uvoz. Uvek kažem da je poljoprivreda grana privrede, rizici uvek postoje i u svakoj drugoj delatnosti, pa tako i u poljoprivredi. Ne može država da bude garant svega u svakom trenutku. S druge strane, ako mi zabranimo da bilo ko uveze nešto u Srbiju, kako da očekujemo da bilo šta izvezemo.

Da li država može da zaštiti domaćeg proizvođača?

- Apsolutno, u pogledu kvaliteta. Na tome radimo, osnivamo laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka da sprečimo da uđe nešto što nije kvalitetno, laboratoriju za bezbednost hrane, koja će u martu sledeće godine početi sa radom. Na taj način želimo da zaštitimo srpske kupce, a na indirektan način i proizvođače.

Koliko je zdrava hrana koju jedemo?

- Imamo karantine za životinje i robu koja je poreklom od životinja, koju posebno tretiramo i posmatramo. Mi 30 dana posmatramo stoku u karantinu i ona ne može da uđe na tržište pre toga. To je potpuno liberalizovano u Evropi i nema tih karantina. Nama ti karantini pomažu da ukoliko postoje neke bolesti koje se mogu otkriti za tih trideset dana mi reagujemo i da takva stoka ne može da uđe u Srbiju.

U kojim su objektima građani sigurni da će kupiti nešto zdravo?

- Ako roba uđe na rafove, mi je odmah kontrolišemo. Bez obzira na to čiji su rafovi. Naravno da postoje oni koji uvek žele nešto da poture, ali pre ili kasnije, kao što je, na primer, bilo sa medom, mi ih pronađemo. Najrizičniji su proizvodi koji su životinjskog porekla, meso i mleko. Tu obraćamo posebnu pažnju.

Problem je prerada

Decenijama slušamo priče da Vojvodina može da hrani celu Evropu. Zašto onda danas ne može da hrani Srbiju, nego moramo da uvozimo?

- Nama je problem prerađivačka industrija. Nama je u tranziciji tu pukla stvar, mi to sada ponovo uspostavljamo. Suština je u toj dodatoj vrednosti kako bi se što više robe u primarnoj proizvodnji proizvelo i kako bi ona bila prerađena, a samim tim povećavate i cenu po kojoj seljaci i farmeri prodaju svoju robu.

Izvor: www.alo.rs

Opština Alibunar i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Novembar 2017 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30