Žene iz opštine Alibunar: Marija Miletić, majka pet ćerki

Autor :  Mar 06, 2018
Naša sugrađanka Marija Miletić (37. godina) rođena je u Pančevu. Nedugo po rođenju je došla u Vladimirovac, gde su se njeni baba i deda doselili još davne 1948. godine.
Kaže da nikada nije imala posebnu želju da ide iz Vladimirovca, iako je kroz život imala nekoliko prilika. Veoma je vezana za svoju porodicu, a njena porodica je jedno pravo blago, jer Marija i njen suprug imaju 5 ćerki.
 
- Imam 5 ćerkica, 3 su trenutno u Beogradu i sve tri žive u srednjoškolskom domu za učenike. Najstarija Milana ima 18 godina, pohađa PTT školu, mlađa Dajana ima 17 godina, 2. godina srednje Medicinske i Vladana koja je prva godina srednje Elektrotehničke škole. Dve najmlađe su sa nama, Nikoleta 4. razred i  Anđelija 1. razred osnovne škole. Teško mi je što smo trenutno razdvojeni, ali ipak današnje vreme telefona, društvenih mreža i ostalih vidova komunikacije olakašava nam pomenutu okolnost. Svakodnevno sam u kontaktu sa njima, a zbog različiosti i godina i škola, bar jednom nedeljno smo u Beogradu. Malo sam podeljena, ali uspevamo zajednički sve da prebrodimo.
 
Pitali smo Mariju kako se odlučila na formiranje velike porodice koja je dosta neobična za Srbiju danas.
 
-  Volim decu. Ne mogu da se imaju deca i da se tek tako rode. 24 časa i briga i ljubav i bukvalno sve. Tako da što se tiče aktivnosti, tu nema „od toliko do toliko ovo ili ono“. NE! Nekad zanemarim druge obaveze, ali njih nikada. Prosto sam aktivna ceo dan, deca su mi na prvom mestu i njima sam posvećena najviše. Ali devojčice vraćaju tu ljubav i posvećenost. To mi je najveća sreća i nikad ništa ne bih promenila. I kad bih opet mogla sve ispočetka, baš ništa ne bih promenila, sve bih isto uradila. One su odlični đaci, veoma su samostalne i moram da kažem, da što se tiče bilo koje od njih, ja sam prezadovoljna.  NJihov odgoj nije baš u skladu sa ovim vremenom, ali mislim da je to odlično. Ne treba baš ići uvek i u svemu kuda idu svi. Bar po nečemu treba da se razlikuju od ostalih. Želim da završe škole, ništa preveliko, bitno je zdravlje, pre svega to mi je najvažnije. Želim da idu pravim putem. Najstarija već prolazi kroz razne obuke profesionalne orijentacije i planira da upiše fakultet, a kroz razgovor sam shvatila da je zanimaju prava.
 
Zanimalo nas je da li taj njihov odlazak znači da su otišle zauvek iz Vladimirovca, iz roditeljske kuće ili će se nakon završenog školovanje sve devojčice ponovo sjatiti u roditeljskoj kući...
 
- Nije moja želja da se sjatimo. Mi uvek nađemo način da zajedno provedemo kvalitetno vreme, čak i kad su one u Beogradu. Mlađe ćerke, suprug i ja i odemo kod njih i tamo provedemo dan. Na sve načine činimo da to ne bude neka prevelika odvojenost. Ta povezanost i ljubav je od početka stvorena i ne moram im to nametati, jer one same žele. Neka nastave njihov život kako žele, ja sam tu da im pomognem i da ih uvek podržim. Imali smo nesreću da nam je nevreme uništilo porodičnu kuću, pre par godina, i morali smo do temelja da je srušimo. Međutim, sami smo udruženim porodičnim snagama, bukvalno ciglu po ciglu ponovo izgradili naš dom i bazu za našu porodicu. Dobili smo kredit za vrata i prozore i polako radove na izgradnji kuće privodimo kraju. To je naša nova baza i mesto gde naše devojčice uvek čeka topli dom, pun ljubavi.
 
Pitali smo Mariju da li ima nešto što im nedostaje…
 
-  Svi smo zdravi, što mi je u principu najbitnije. Sad kad bi gledali šta mi nedostaje... Sve to dođe na kraju. Nekako, ali dođe. Bilo je dosta teških trenutaka u našim životima, perioda kad je samo muž radio ili kad sam samo ja radila. Toga uvek ima i nikad nije sve baš sjajno, ali se ipak ne žalim. Život je borba. Dopunjavamo se. Uvek se pronađe rešenje i deca su svesna situacije. Primeri za to su dani kad dođe berba višanja. One same žele da privrede i zarade. Ustanu u 3 ujutru. Ja sam im podrška, odem sa njima i vidim tu volju, želju i osmeh tako da sam i ja srećnija i zadovoljnija. Svi smo svesni da ne može biti sve savršeno, a deca su nam super i snalaze se u svim situacijama. Imali smo dosta i lepih i ružnih trenutaka, ali iz svega smo izašli kao pobednici.
 
Marija trenutno radi u kompaniji Elicio na ugovoru od 6 meseci. Kaže da je veoma zadovoljna trenutnim poslom i uslovima za rad. Suprug trenutno ne radi. Ima kamion specijalizovan za prevoz žitarica što je, uglavnom, sezonski posao.
 
-  Ja sam jednostavna, male stvari me ispunjavaju. Imam vremena za sebe, a i deca mi pronađu vreme ili učine nešto da mi život bude ispunjen. Neprestano mi pomažu u tome. Čine sve da i meni bude ok. Npr. zakažu mi tretman kod manikira, mama imaš to, mama imaš ovo… Kreativne su. Pišu pesme, crtaju, zaista su talentovana deca. Posvećena su, ne samo meni, nego svima. Bave se plesom, što nije čudo jer je cela porodica igrala folklor, a Milana se bavi i modernim plesom.
 
Za kraj smo pitali Mariju da li se zaustavila što se tiče dece…
 
- Još nisam rekla ne. Suprug je još za prvo dete želeo da bude dečak, mada zaista nikad nismo imali problem zato što su sve devojčice. Hvala mu na svemu! I nije kraj.
 
 
 
 
 
Opština Alibunar i Evršac Group doo zajedno sprovode projekat "Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva"
  1. Najnovije
  2. Najčitanije

Pretraga članaka pomoću kalendara

« Septembar 2018 »
Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30